Годишњи мултикултурни кошаркашки турнир Крешимира Ћосића

    слика

    Кошаркаши из три земље дошли су 25. маја 2019. године у част Крешимира Ћосића, човека снажне вере у Исуса Христа. Црква Исуса Христа светаца последњих дана организовала је кошаркашки турнир у част Крешимира Ћосића, међународне кошаркашке звезде која је преминула пре тачно 24 године. Дан је био пун утакмица између тимова из Словеније, Хрватске и Србије. Победио је гостујући тим из Хрватске, Медвешћак, Словенија је заузела друго место храбро се борећи, а Хрватска је освојила треће место.

    слика

    Турнир је окупио много различитих људи, баш као што би то Крешимир Ћосић желео. Крешо је био пријатељ свим људима, без обзира на њихову народност или порекло. Крешимир је био човек који је живео пуним плућима - као вољени муж и отац, међународна кошаркашка звезда и идол, заменик амбасадора Хрватске и одани члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. 

    слика

    Његова срдачност и скромност премостиле су многе препреке, окупљајући људе, тако да је постао омиљен многим људима свих народности и из свих друштвених слојева. На пример, његов успех на Универзитету Бригам Јанг довео је до професионалних понуда у Националној кошаркашкој лиги (НБА) због којих би се обогатио. Уместо да их прихвати, одлучио је да се врати кући да води кошаркашки програм у Задру и да игра у Југословенском националном тиму. Када су га питали зашто се вратио, одговорио је:


    'То је било исправно урадити. Уживао бих да сам играо у НБА, и можда јесам нешто изгубио тиме што нисам тамо играо. Али није ми жао. Жао ми је кад урадим нешто погрешно. Али никада ми није жао да радим оно што је исправно.”


    слика

    Његова одлука показала је не само љубав према домовини него и жељу да помогне да се у њој успостави његова нова вера. 

    Љерка, његова одана жена, сећа се свог мужа с нежношћу: “Крешо није био само сјајан кошаркаш и тренер. Такође је био Божји човек, верник и патриота, диван муж и добар отац. У доба комунизма имао је храбрости да буде верник, у време када је богослужење било опасно за обичну особу, а камоли не за јавну личност његове величине.”