Прескочи главну навигацију
Порука обласних вођа

Довести пријатеља Њему

Довести пријатеља Њему

4 ФЕБРУАРА 2017

На CCM-у енглеске мисије Лондон југ (где се предсједници кочића, предсједник мисије и обласна Седамдесеторица саветују заједно), постоји традиција да сваки састанак почиње презентацијом фотографија свих чланова крштених у претходна три мјесеца.  На фотографијама је често нови члан обучен у бијело са члановима породице, мисионарима, и особом која je извршила крштење.

старјешина Хербертсон
старјешина Клифорд Хербертсон, Велика Британија Обласна Седамдесеторица

На недавном састанку посебно ме је заинтригирала једна фотографија!  На њој је, обучен у бело и загрљен са једним човеком, био драги пријатељ Клајв кога се сјећам са сличне фотографије од прије скоро двадесет година.

Године 1998, велики број искустава пробудио је у Клајву осјећај духовне глади. Након што је од колеге с посла добио Мормонову књигу, одлучио је да се одвезе до састајалишта одељења Слау и присуствује црквеним састанцима. Ушетао је кроз врата са жељом да учи.  Као бискуп, поздравио сам Клајва и одушевио сам се што је желео да учи о цркви.  Двије мисионара су била при руци и са великом пажњом су водила рачуна о свом новом пријатељу. Након неких тешких одлука и значајних промена, Клајв је крштен неколико недеља касније и кренуо је путем вјере и посвећености као члан Цркве Исуса Христа светаца посљедњих дана.

Много година касније, и сада у неком другом одељењу и кочићу, Клајв је добио прилику да са колегом са посла разговара о Цркви. Након бројних разговора и снажног подстицаја, поклонио је свом пријатељу Мормонову књигу (у коју је записао своје свједочанство).

После неког времена, Клајв је био у свом локалном одељењу током презентације о три компоненте обласног плана: „Доведите прјатеља”, „Постаните духовно и временски самостални” и „Пронађите претка”.  Док је Клајв сједео тамо, сјетио се свог пријатеља коме је дао Мормонову књигу. Окренуо се својој жени и рекао: „Имам пријатеља кога могу позвати у цркву“.

Клајв је поступио према свом надахнућу и телефоном је позвао пријатеља. Позвао га је у цркву, и догоговорио се са њим да се нађу на паркингу испред. Дошла је недјеља а и његов пријатељ, који је уживао на служби и осјећао се добродошлим. Његов пријатељ се касније упознао са пуновременим мисионарима који су му давали дискусије.  Можете ли да замислите Клајвову велику радост када га је неколико недеља касније његов пријатељ замолио да га крсти? Са задовољством је прихватио позив!

Ово је фотографија коју сам видео тога дана која је учинила да ми срце поскочи од радости.

Исус је поучио: „А потрудите ли се све вријеме своје узвикујући обраћење народу овоме, премда само једну душу приведете к мени, колика ли ће бити радост ваша с њоме у краљевству Оца мога.”[1]

Клајв је осјетио ту радост јер је слиједио упутство обласног предсједништва и позвао свог пријатеља да дође у цркву.  Претходно је водио бројне разговоре о Јеванђељу и дао му Мормонову књигу - све су то дивне ствари. Право задовољство услиједио је када је одговорио на подстицаје духа и упутио тај позив. Сам позив је био веома важан и неопходан; без њега његов пријатељ никада не би дошао у цркву и на крају се никада не би обратио у Јеванђеље Исуса Христа.

Увјерен сам да је свако од нас примио надахнути позив - „Довести пријатеља Њему“ - позив који сви можемо слиједити и применити у свом животу.  Клајвов примјер је један од многих који свједоче о радости коју доживљавамо када упутимо позив. Био сам свједок таквих примјера и доживео сам их.

Надам се да ћемо сви тражити надахнуће да идентификујемо позиве које можемо упутити својим пријатељима. И надам се да можемо имати вјеру да наставимо даље и да позивамо како бисмо доживјели исту ту радост.


[1] Учење и завети 18:15